foto: Goran Zlatković
Pozivam sva sredstva javnog informisanja da zajedno kreiramo ambijent neophodan za eliminisanje neželjenih pojava i davanje snažnog impulsa daljem razvoju medijske sfere.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija osuđuje svaki vid otvorenog ili prikrivenog ugrožavanja bezbednosti novinara ili pokušaje ometanja njihovog nesmetanog profesionalnog rada. Taj stav, koji nipošto nije deklarativnog karaktera, već smo otvoreno i demonstrirali. Takođe, posebno želim da ukažem i na učešće u komemoraciji povodom obeležavanja 23. godišnjice ubistva novinara Milana Pantića. Činjenica da sam, 23 godine nakon tog tragičnog događaja, bio prvi ministar informisanja koji je 11. juna položio cveće na grob ubijenog novinara, obišao mesto ubistva, obratio se javnosti pokraj spomen-biste postavljene u spomen na njega i prisustvovao dodeli nagrade za novinarsku hrabrost koja nosi Pantićevo ime, jasno govori o tome da kod mene nema ni najmanje spremnosti na kompromis ili toleranciju u odnosu na bilo koji oblik nasilja koji bi bio primenjen nad novinarom ili bilo kojim drugim građaninom Republike Srbije, kaže u intervjuu za „Politiku” Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.
„Moj tim je već u prvim danima jasno i odlučno demonstrirao spremnost da se, skupa sa svim činiocima unutar medijske zajednice, kao i sa relevantnim državnim organima, odupre svim onim pojavama u okvirima oblasti javnog informisanja koje ugrožavaju nesmetano obavljanje ove delatnosti od posebnog javnog značaja”, dodaje Ristić.
Kako ocenjujete medijsku scenu u Srbiji? Polarizacija je veća nego ranije.
Kao i svaki segment javnog prostora, tako i medijska scena u našoj zemlji pokazuje naznake izražene dinamike koja u pojedinim svojim oblicima, pored ostalog, sadrži i neke neželjene pojave. Pravni okvir u kome deluje i razvija se naša medijska scena omogućava, promoviše i ohrabruje punu pluralizaciju medija, ali istovremeno insistira na poštovanju visokih profesionalnih standarda, etičkog kodeksa i akcentuje odgovornost svakog pojedinačnog pripadnika medijske zajednice u Srbiji.
Polarizacija, na koju ukazujete, prisutna je, nažalost, u nekolikim segmentima našeg društva, uključujući tu i oblast javnog informisanja. Ta pojava globalnog karaktera, štetna po svojim karakteristikama, iziskuje od svih nas da iskažemo istinsku i iskrenu posvećenost dijalogu kao osnovnom mehanizmu koji treba da vodi postepenom umanjivanju društvenih polarizacija i uspostavljanju svih neophodnih preduslova za dalji kontinuirani razvoj u oblasti javnog informisanja.
Jedan od osnovnih uzroka pojedinih pojava koje nas s pravom brinu je, pored ostalog, i naša sada već tradicionalna nedovoljna spremnost za konstruktivni dijalog, razmenu mišljenja i stavova, a sve to sa ciljem dolaženja do saglasja u vezi sa najvažnijim procesima koji treba da vode ublažavanju posledica polarizacija i, sledstveno tome, daljeg i još intenzivnijeg razvoja i u oblasti javnog informisanja.
Poseban društveni izazov, i ovaj globalnog karaktera, čine napadi na novinare koji predstavljaju opasnost, ne samo po ličnu bezbednost pojedinca već i po napore da se nastavi i intenzivira dinamika razvoja u medijskoj sferi. Nagoveštaj postepenih, ali toliko potrebnih promena, koji hrabri sve nas jesu i nedavne pravosnažne presude nalogodavcima i počiniocima pojedinih napada na novinare. Međutim, još mnogo toga je pred svima nama kako bismo načinili taj toliko potreban iskorak u procesu daljeg ravnomernog i kontinuiranog razvoja u oblasti javnog informisanja.
Ministarstvo je u prethodnim nedeljama iniciralo i uspostavilo otvoren, konstruktivan i sadržajan dijalog sa regulatorima, udruženjima novinara, sindikatima, medijskim asocijacijama, pojedinačnim medijima i novinskim agencijama. Iz te prve, inicijalne faze dijaloga nosim snažne optimističke utiske u vezi sa spremnošću medijskih poslenika da prihvate širom pruženu ruku ministarstva kako bismo zajedno preuzeli odgovornost za uspostavljanje osnova za dalji nesmetan i kontinuiran razvoj te važne oblasti. Stoga koristim i ovu priliku da pozovem i ohrabrim sve medijske poslenike, udruženja i sredstva javnog informisanja da nastavimo da, u duhu međusobnog poštovanja i razumevanja, istrajno i zajedno kreiramo ambijent neophodan za postepeno eliminisanje neželjenih pojava i davanje snažnog impulsa daljem razvoju medijske sfere. Ministarstvo na čijem sam čelu nije i nikada neće biti spremno da odustane od dijaloga i napora da postepeno poboljšava stanje u oblasti javnog informisanja.
U trci za senzacijama izgubila se obrazovna uloga sredstava javnog informisanja, a tradicionalni mediji gube trku sa internet platformama koje su često izvor dezinformacija čiji je sadržaj gotovo nemoguće kontrolisati. Može li država da utiče da se to promeni, ili sve zapravo ide iz porodice?
Odgovornost je na svima nama koji ne odustajemo od stava da sredstva javnog informisanja, pored ostalog, treba da imaju i obrazovno-vaspitnu funkciju. To nipošto ne znači da mediji treba da zamene nas roditelje ili učitelje naše dece u njihovoj osnovnoj ulozi onih koji prenose znanja i veštine, ali u podjednakoj meri i onaj istinski svevremeni sistem vrednosti na kome počiva naša civilizacija. Stoga je, dakle, potrebno da damo još snažniji doprinos uspostavljanju zajednice znanja u kojoj će važnu i veoma aktivnu ulogu imati i sredstva javnog informisanja.
Sve je manje građana pred šalterima. Čini se da će se za par godina većina administrativnih poslova obavljati elektronski. Kakvi su rezultati rada e-uprave? Privreda je, čini se, koristi stopostotno, ali da li se zna broj građana koji je koristi?
Razvojem elektronske uprave (e-uprave) olakšan je život svih građana, a javna uprava je postala efikasnija, dostupnija i transparentnija. Trenutno imamo nešto više od 2.145.000 registrovanih korisnika tj. e-građana na portalu e-uprava koji jedinstvenim nalogom koriste na stotine različitih elektronskih usluga, pristupajući portalu e-uprava, ali i mnogim drugim državnim portalima.
Na portalu namenjenom strancima, pod nazivom welcometoserbia.gov.rs, omogućeno je apliciranje za jedinstvenu radnu i boravišnu dozvolu, kao i za vize.
Zahvaljujući e-upravi do sada je elektronski razmenjeno preko 210 miliona dokumenata, što znači da smo građanima ukinuli isto toliko odlazaka na šalter. Do sada smo, zahvaljujući e-upravi, uštedeli i preko 650 miliona listova papira, tj. sačuvali skoro 66.000 stabala drveća, 24 miliona kWh električne energije i više od 280 miliona litara vode. Saglasićete se sa time da su u pitanju izuzetni rezultati postignuti u veoma kratkom vremenskom roku.
Zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu nastavljamo da još intenzivnije radimo na tome kako bismo građanima učinili dostupnim sve više usluga elektronske uprave, što će dovesti do daljih ušteda vremena i brojnih resursa.
IKT sektor je najveća neto izvozna grana Srbije, šta se čini da rezultati budu još bolji? Koliko su veliki projekti, poput daljeg razvoja Državnog data centra, izgradnje novih i proširenja već postojećih naučno–tehnoloških parkova, izgradnje BIO 4 kampusa i Ekspa 2027, šansa za novi zamah u IKT sektoru?
Sa posebnim zadovoljstvom i ponosom ističem to da izvoz usluga IKT sektora (informaciono-komunikacione tehnologije) iz godine u godinu beleži najveću stopu rasta i da je najbrže rastuća privredna grana u Republici Srbiji.
Izvoz IKT usluga u 2023. godini iznosio je 3,44 milijarde evra, a u 2012. svega 375 miliona evra, što znači da je od 2012. uvećan više od devet puta. Izvoz IKT usluga u 2023. je veći u odnosu na 2022. godinu za 27 odsto. Suficit u izvozu IKT usluga za celu 2023. godinu bio je 2,6 milijardi evra, što je 33,7 odsto više nego 2022. Izvoz IKT usluga će nastaviti dalji intenzivni rast. U prvom kvartalu 2024. izvoz IKT usluga iznosio je čak 917 miliona evra, što je 17 odsto više nego u prvom kvartalu 2023, a više nego u celokupnoj 2017. godini.
Veliki, kapitalni i razvojni projekti, poput Ekspa 2027, izgradnja BIO 4 kampusa, izgradnja Inovacionog distrikta u Kragujevcu, tripliranje kapaciteta superkompjutera u Državnom data centru u Kragujevcu, kao i masivan program izgradnje optičkih mreža u svim ruralnim predelima Republike Srbije istinski predstavljaju veliku, i usudio bih se da kažem, jedinstvenu šansu i biće, bez ikakve sumnje, posebno snažan zamajac daljeg razvoja IKT sektora.
Činjenica da Vlada Republike Srbije intenzivno ulaže, ne samo u osnovnu IKT infrastrukturu već i u razvoj kadrova, kao i u istraživanje i razvoj posebno na poljima veštačke inteligencije i biotehnologija, dovodi nas u poziciju da s pravom očekujemo da se nametnemo kao regionalni lider u digitalizaciji i ovim novim posebno važnim temama.
Nedavno ste u Ženevi imali veoma zapaženo učešće na Svetskom samitu o informacionom društvu, najznačajnijem globalnom skupu o telekomunikacijama. Kako ocenjujete položaj Srbije u globalnoj telekomunikacionoj zajednici?
Republika Srbija je napornim radom i dobro planiranim i sinhronizovanim investicijama u praktično svim oblastima od značaja za digitalnu transformaciju ostvarila rezultate zbog kojih uživa izuzetan ugled u globalnoj telekomunikacionoj zajednici.
Veoma smo uspešno realizovali projekte poput onog pod nazivom „Povezane škole”, kroz koji smo brzim i bezbednim internetom povezali više od 3.800 školskih objekata i izgradili bežičnu lokalnu računarsku mrežu u 1.843 školska objekta, čime je ovaj pristup internetu doveden do svake nastavne prostorije i tako do praktično svih učesnika obrazovnog sistema u našoj domovini. Izgradili smo Državni data centar Kragujevcu, koji je za kratko vreme dobio najviši sertifikat bezbednosti EN 50600, koji ima samo još osam sličnih data centara u Zapadnoj Evropi i čije usluge koriste svetski giganti poput „Orakla”, IBM-a, „Huaveja”. Nešto na šta smo posebno ponosni jeste činjenica da smo zahvaljujući nedavno potpisanom memorandumu o saradnji sa CERN-om (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja) postali deseta zemlja u svetu u kojoj CERN čuva svoje podatke. Istovremeno, sprovodimo masivan program razvoja širokopojasnog (optičkog) pristupa u ruralnim predelima, čime ćemo osigurati da praktično sva domaćinstva u Republici Srbiji imaju superbrz pristup internetu do 2027. godine. Gradimo Inovacioni distrikt u Kragujevcu, koji, zahvaljujući Državnom data centru i ovom projektu, postaje visokotehnološki centar.
Nedovoljno je poznato i to da smo jedina zemlja u regionu koja je obezbedila i stavila besplatno na raspolaganje NVIDIA superkomjuter najnovije generacije svojim istraživačima u svim naučnim disciplinama.
Sve ovo je veoma zapaženo u međunarodnoj stručnoj javnosti i bez imalo preterivanja, u šta sam se u lično uverio u čitavoj seriji bilateralnih susreta sa kolegama iz drugih zemalja, mogu reći da je Republika Srbija prepoznata kao jedna od zemalja sa najbržim napretkom u oblasti digitalne transformacije i kao nesumnjivi lider u ovoj oblast u regionu zapadnog Balkana, a u mnogi segmentima i u Jugoistočnoj Evropi. U prilog tome, imamo i čitavu seriju zahteva iz prijateljskih zemalja da podelimo svoja iskustva i ekspertizu te da pružimo neophodnu podršku kako bi ubrzali proces digitalne transformacije u svojim zemljama. Sve su to činjenice koje s pravom izazivaju ponos i zadovoljstvo, ali istovremeno i obavezuju na još temeljniji, požrtvovaniji i odgovorniji rad. Tim Ministarstva informisanja i telekomunikacija je i do sada demonstrirao te kvalitete, usled čega i možemo da govorimo o brojnim ostvarenim rezultatima i uspesima. Stoga sa optimizmom gledam u budućnost koja će Srbiji, našim zajedničkim radom i zalaganjem, doneti još intenzivniji i brži sveopšti napredak.