Zauvek će Pančevo i Srbija pamtiti taj 15. april, kada su tokom NATO agresije 1999. godine pogođeni rezervoari “Petrohemije”. Nisu se zaustavili tu, tri dana kasnije meta je bila ista, ali 18. aprila namera nije bila da se postrojenja i hemikalije zapale, već da budu pogođene tako da iscure u atmosferu. Ponovo su gađane sve tri fabrike. U novom naletu bombi u “Petrohemiji” pogođen je rezervoar hlora, pogon za elektrolizu i poli-vinil hlora, kao i rezervoar vinil-hlorid monomera. Oni koji su u to vreme radili u “Petrohemiji”, prema rečima Jorde Mitića jednog od radinika, uradili su sve kako bi posledice po okolinu bile što manje.
Čak i posle 25 godina od bombardovanja Mitić oseća jezu kada čuje zvuk sirena. Tog 15.aprila kada su prvi put gađane fabrike južne zone Mitić je radio treću smenu, a prema njegovim rečima, u to vreme uopšte nije bilo lako dolaziti na posao.
Tokom NATO agresije 1999. godine Pančevo je gađano čak 24 puta. Ipak ni posle 25 godina nema zvaničnih podataka o tome kolike su zaista zdravstvene posledice bombardovanja.